☺  НАРОДНА НОШЊА  ☺
   
 

Ово је Српска народна ношња која се користи када се играју разне игре( коло) . Њу на играма носе мушкарци и жене. Мушкарци треба да носе:
ШАЈКАЧУ
РУЧНО ВЕЗЕНУ КОШУЉУ
​ПАНТАЛОНЕ
ЈЕЛЕК
ПОЈАС
​ПЛЕТЕНЕ ЧАРАПЕ И 
​ОПАНКЕ
Жене треба да носе:
​МАРАМУ
ЈЕЛЕК
РУЧНО ВЕЗЕНУ КОШУЉУ
СУКЊУ ТКАНУ НА РАЗБОЈУ
ВЕЗЕНУ КЕЦЕЉУ
ПОЈАС
ОПАНКЕ И
ВУНЕНЕ ЧАРАПЕ
Ја обжавам да играм било да је то коло или неки други плес, такође сам играла у фолклору. Било ми је јако лепо када сам носила ову дивну ношњу.
                                  ☺ НАРОДНЕ ИГРЕ ☺
Када сам тренирала фолклор играли смо народне игре и имали концерте на којима је било доста људи који су долазили да гледају то. За ову игру треба више људи који ће образовати круг држећи се за руке.Људи играју одређене игре уз пратњу звука хармонике коју свира човек који је поред на бини са осталим хармоникашима.

У нашој земљи има доста јуначких епских песма и лирских, а има толико и прича које су познате. Наш један од најпознатијих јунака прича и песама је Краљевић Марко и разни други јунаци тог доба. Више волим када читам лирске песме јер се у њима не ради о брби и јунаштву, већ о љубављу и вилама. Не могу да кажем да ми се не свиђају и епске, јако волим јунаке који су снажни да некога заштите али не волим да слушам о ратовима и борбама. Такође у нашој земљи има и химни као што је химна Србије и Химна Светом Сави. У нашој школи сви славимо и радо дочекујемо Светог Саву зато што наша школа носи име тог познатог свеца и ја сам јако поносна. Прва епска песма коју сам чула је била Марко Краљевић и Муса Кесеџија, а епска Вила зида град. Те песме су ми се јако свиделе, приметила сам да су епске песме налик причи јер су јако дуге док су лирске скроз другачије.
  Сада ћу написати део песме Вила зида град:  
                               "  Град градила б`јела вила
                                  Ни на небу ни на земљи, 
                                  Но на грану од облака;
                                  На град гради троја врата;
                                  Једна врата сва од злата, 
                                  Друга врата сва од злата, 
                                  Трећа врата од шкерлета. ...

Вила на облацима

Марко Краљевић и Муса Кесеџија у борби

Портрет Светог Саве 

Србија је јако позната по српским специјалитетима, а верујем и добрим местима за јело: ресторани су увек пуни људи, кафићи, посластичарнице... Нисам вегетаријанац, волим месо и није баш да га једем сваки дан али је оно специјалитет у мојој кући. Обожавам га, тако је сочно, просто не могу а да га не једем... мислим да није лако вегетаријанцима, али они су се у ствари навикли на салате тако да баш и не воле месо. У Србији се налазе и производе јако добри сиреви, а ја највише волим домаћи сир који је моја бака на селу правила док је имала краве. Волим да причам о нашој земљи и њеним специјалитетима па је један од њих и сарма. Она је јако позната код нас, ако странац дође код нас на славу или у посету обавезно се служи сарма (јако ми је смешно што има назив сарма), мислим да нисам била на слави а на којој је није било. Највише их има када је пост, морам признати баш је и не волим а и не једем. Моји родитељи ми то замерају јер кажу да је јако здрава. 
И тако...желела бих да завршим причу јер ми је кренула вода на уста о свим тим причању о храни и српским специјалитетима. Моја препорука вам је да посетите Србију и пробате; домаћи сир, сарму, а и моје омиљено месо (не знам баш да ли је то Српски специјалитет, али је јако укусна)!!! ☺

 

   Била једном једна уклета кућа које су се сви плашили. У  њој су живели стара грофица и човек који јој је помагао пошто је била доста стара. Испред куће стајао је страшни змај. Улицом нико није смео пролазити од како су се грофица и Вил (човек који јој је пшомагао) доселили. Њихов змај имао је јако страшну и бодљикаву огрлицу које су се сви плашили зато што чим јој приђеш може да ти нанесе озбиљне повреде. У кући, поред грофице и Вила живело је и мноштво духова који су спавали у грогичиној соби. Па тако једнога дана Бил и духови су се договорили да убију грофицу да бих они владали кућом и плашили комшилук... (доврши причу на што маштовитији и бољи начин)

                                                                      1.

     2.

 4. 

                                                    5.

6.

                                                                                             7.

​8.

                                            9.

10.

11.

Тајланд је једно дивно место које бих посетила. Наравно препоручујем га и осталима. На Тајланду има доста палми и кајака којим се возе бројни туристи, а такође се на Тајланду снимило доста познатих песама. Највише ми се допадају становници те прелепе државе зато што су другачији од нас Срба. Имају јако црн тен и то их чини посебнима, волела бих да упознам једног од њих и да их питам како им је ту где живе и да ли сваке године долази доста посетилаца на Тајланд да се одморе. Све у свему јако ми се свиђа то место и волела бих да га посетим. 

Пред паса волим и коње па сам као виртуелног љубимца изабрала понија. Кликом на линк можете га нахранити и очешљати. Зове се Лили. 

<BUNNYHERO PET START />

<div style="width: 250px; padding: 0; margin: 0; text-align: center">
<embed src="http://petswf.bunnyherolabs.com/adopt/swf/horse" width="250" height="300" quality="high" bgcolor="ffffff" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" flashvars="cn=lili&an=teodora&clr=0xc58839" type="application/x-shockwave-flash">
</embed><br />
<small><a href="http://bunnyherolabs.com/adopt/">adopt your own virtual pet!</a></small>
</div>
<BUNNYHERO PE_T END />

​

  У Србији има доста атракција, али ја сам издвојила скијање, јахање коња јер су они једне од омиљених животиња и планинарење. У овој малој земљи доста се занимљивих ствари ради. Изабрала сам јахање коња зато што као што рекох су ми омиљене животиње, а има их доста на Златибору и Врњачкој Бањи. Скијање је диван спорт који се може такође одвијати на планини Златибор, али у зимској сезони људи највише посећују Копаоник који је врло познат по добрим скијашким стазама. А за крај оставила сам планнинарење јер код нас у Србији има доста кампера којим завидим на храброшћу да оду у планине и шуме, пењу се по стенама разних висина и мислим да им није лако. Као што сте сада прочитали у нашој земљи има доста занимљивих дешавања. Ко год је прочитао мој пост препоручујем му да посети Србију и испроба ове атракције.

​