“Hajde svete budi dete“, dobar je primer da kažemo STOP nasilju nad decom. Deca su ukras sveta, ne treba se izživljavati nad njima, već ih pustiti da mirno hodaju ulicama, gradom, naseljem...deca imaju svoja dečija prava koja stariji treba poštovati.
Postoji mnogo nasilnih ljudi koji ispoljvaju svoj bes najviše nad ženama, a pogotovo nad decom, jer su slabiji i krhki. Nikada nisam doživela nasilje ili ga gledala, ali zbog takvih ljudi i ja imam strah. Bojim se da sama idem kući, da sama idem ulicom, ili da ostanem sama kod kuće...mnogi će misliti da sam kukavica, ali ne, ja znam i svesna sam toga šta se sve dešava po svetu i to me dovodi do ludila. Silovatelji i otmičari dece bi trebali da stave prst na čelo i zapitaju se kako je roditeljima te dece, kako se oni osećaju, da li mirno noćima spavaju. Često mislim o tome i šta god vezano za silovanje ili otmicu pročitam u novinama ili čujem na televiziji pomislim na suze, strah a sto je najgore krv. Postoji mnogo vrsta nasilja, nije to samo fizičko(otmica), već i digitalno, psihičko, ekonomsko, ugrožavanje spokojstva i ono najgore seksualno nasilje o kojem ne bih da pričam. Nasilni ljudi ne moraju biti samo ljudi koji se drogiraju, pijanice, to mogu biti i zavisnici nečega, pshihopate...Kada dođete u situacijiu da ste baš vi osoba koja trpi nasilje, pokušajte da ignorišete onog ko pokuša da vas zlostavlja, ako vidi da ne može da te povredi možda i sam odustane. Gledaj ga u oči i reci mu da prestane, zato što se nasilje vrši obično nad onima koji su mirni, tihi, sramežljivi...takođe na nasilje ne uzvraćaj nasiljem. Poručila bih deci da izbegavaju mesta na kojima se osobe koje izazivaju nasilje najčešće pojavljuju. Volela bih da na svetu nema takvih ljudi koji nemaju srce i osećanja, ali mislim da i to može da se promeni. Ne volim da razgovaram sa svima, da se poverim svakome, da sedam u kola čim me pozovu da me odvezu do škole, već razmislim kakve mogu biti posledice, i šta mi se sve može desiti. Kada odrastem nikada neću maltretirati nekoga jer svako ima svoja prava i prvo na slobodan život.
Poručila bih svim ljudima koji se nasilno ponašaju, da razmisle prvo kako bi njima bilo kada bi ih neko zlostavljao, trebalo bi da znaju da su i oni nekada bili deca kao i mi i da su se isto tako bojali...nadam se da će se neko od njih opametiti pa umesto da zlostavlja decu, počeće da im pomaže i brani od zla (zlih ljudi)!!
Postoji mnogo nasilnih ljudi koji ispoljvaju svoj bes najviše nad ženama, a pogotovo nad decom, jer su slabiji i krhki. Nikada nisam doživela nasilje ili ga gledala, ali zbog takvih ljudi i ja imam strah. Bojim se da sama idem kući, da sama idem ulicom, ili da ostanem sama kod kuće...mnogi će misliti da sam kukavica, ali ne, ja znam i svesna sam toga šta se sve dešava po svetu i to me dovodi do ludila. Silovatelji i otmičari dece bi trebali da stave prst na čelo i zapitaju se kako je roditeljima te dece, kako se oni osećaju, da li mirno noćima spavaju. Često mislim o tome i šta god vezano za silovanje ili otmicu pročitam u novinama ili čujem na televiziji pomislim na suze, strah a sto je najgore krv. Postoji mnogo vrsta nasilja, nije to samo fizičko(otmica), već i digitalno, psihičko, ekonomsko, ugrožavanje spokojstva i ono najgore seksualno nasilje o kojem ne bih da pričam. Nasilni ljudi ne moraju biti samo ljudi koji se drogiraju, pijanice, to mogu biti i zavisnici nečega, pshihopate...Kada dođete u situacijiu da ste baš vi osoba koja trpi nasilje, pokušajte da ignorišete onog ko pokuša da vas zlostavlja, ako vidi da ne može da te povredi možda i sam odustane. Gledaj ga u oči i reci mu da prestane, zato što se nasilje vrši obično nad onima koji su mirni, tihi, sramežljivi...takođe na nasilje ne uzvraćaj nasiljem. Poručila bih deci da izbegavaju mesta na kojima se osobe koje izazivaju nasilje najčešće pojavljuju. Volela bih da na svetu nema takvih ljudi koji nemaju srce i osećanja, ali mislim da i to može da se promeni. Ne volim da razgovaram sa svima, da se poverim svakome, da sedam u kola čim me pozovu da me odvezu do škole, već razmislim kakve mogu biti posledice, i šta mi se sve može desiti. Kada odrastem nikada neću maltretirati nekoga jer svako ima svoja prava i prvo na slobodan život.
Poručila bih svim ljudima koji se nasilno ponašaju, da razmisle prvo kako bi njima bilo kada bi ih neko zlostavljao, trebalo bi da znaju da su i oni nekada bili deca kao i mi i da su se isto tako bojali...nadam se da će se neko od njih opametiti pa umesto da zlostavlja decu, počeće da im pomaže i brani od zla (zlih ljudi)!!
RSS Feed
